Javno priznanje

Imam problem sa tjelesnom kilazom, ne moram sad spominjati tacne cifre, ali svakako moram da  sam davno presla granicu normale, cak I koji kilogram tolerancije. Znam tacno I od cega je sve to, svako zna, svako ko se druzi sa mnom. I svima je vec normalno postalo kada iz torbe izvucem cokoladu, plazmu ili nesto drugo jestivo, a slatko .  Nisam secerni bolesnik (hvala Bogu) niti ikakav ovisnik o slatku ( iako to neki misle).

Moj problem nije samo slatko, moj problem je i kasna glad, koja me uhvati evo bas u ovo vrijeme (ali na tu glad uvijek pojedem cokoladu ili nesto drugo sweet). Nikad nisam obicavala jesti kasno, nikad nisam bila ni gladna kasno. I veceras dok su svi gledali utakmicu i jeli kokice, ja pisem ovo i jedem slatke kockice.

 Nikad nisam imala 60 kilograma, zadnjih godina sam prava mrsavica (dokaz da fakultet dotjera kilazu), nakon sto sam se vratila  kuci i maminoj kuhinji, vratila sam svoju  standardnu kilazu, pa je samo zaobisla u sirokom luku i popela se na par kilica vise.

 Ne jedem fast food, ne jedem cips i grickalice, ne pijem gazirano, ne pijem pivo….moj jedini problem je secer.

   I dok je vecini jedina vecerasnja muka ko ide u finale Lige sampiona, meni je muka  izreci ovo sto imam….ali :

Sada se pred mojim roditeljima, pred momkom, svim priajteljima  i prijateljicama javno odricem svakog slatka koje mi ponude ( sem mozda Mimijeve Kinder torte) i ne samo ponudjenog slatka, nego i onog koje sam do sada kupovala, odricem se  kolaca  i torti, odricem se kompota i kocki, odricem se, teska srca, sladoleda L muko moja kako cu bez sladoleda L

I eto nemam ja sad vise sta da kazem, sem da sanjam, da zamisljam slatko od tresanja koje Cana pravi, one kocke koje pravi strina Enisa, mamin kompot sa narandzama i pudingom od vanile, one visnje iz kompota u Mimicinom kolacu…..i svako Mimijevo slatko….sve je to sad samo slatko od snova…..